naljingmero

Iskorak unazad

naljingmero | 09 Јануар, 2019 13:00

10 najefektnijih načina da svoje listove do savršenstva

❤️ Click here: Iskorak unazad

U prvoj vježbi odradtite mali iskorak prema naprijed desnom nogom. Zašto kupiti najjači model u ponudi, a pristati na komponentu iz 2015. Vježba je idealna za jačanje cjelokupnog corea.

Naučite pravilno izvoditi pokret u cijelom obujmu: od pune ekstenzije do kontrakcije, kako biste mišićima omogućili pravilan razvoj. Desna noga treba da bude ispružena, a leva savijena u kolenu. Najbolji pristup i najsigurnije rješenje kako ćete sigurno pogoditi ovaj mišić je ako većinu vježbi možete izvoditi unilateralno, odnosno prvo jednu stranu, potom drugu.

Naravno, uz iskorak kombinirate vježbe koje aktiviraju komplementarne mišićne skupine: mrtvo dizanje na ravne noge, good morning, nožni potisak, hiperekstenziju i nožni pregib. A u novinama hvale onog ministra Dačića, koji preti robijom piscima, i koga tri meseca pre Đurđevdana hoće da izviču za premijera u Vladi dične nam Republike Srbije. DAN: odmor ili lagana šetnja 26. Stanite uspravno, stopala postavite u širini ramena, ruku opruženih uz telo Pogled usmerite napred, ispravite leđa i zategnite mišiće abdomena, Iskoračite naprijed, oslanjajući se prvo na petu, a potom i na celo stopalo. Kada je pravilno izveden aktivira mišiće kukova, gluteuse, kvadricepse, zadnju ložu, listove, a također i mišiće trupa.

Iskorak – vježba za snažne noge i stražnjicu - No ako imate tanke noge, a struk vam je u opsegu širi od opsega oba kvadricepsa, fokus promatrača je na širokom struku.

Zapis ovaj je marginalija jedna uz našu knjigu — Svetosavska paralipomena — koja neće biti objavljena skoro. Uglavnom će biti reči o famoznim civilizacijskim iskoracima oko kojih se podigla dževa do nebesa. Iskoraci su dvosmerni — i napred i nazad. Gotovo je nemoguće poverovati u ono čega u novinama beogradskim u ovom momentu ima. Neke sapunice na televizijskom ekranu su priča za sebe. A u novinama hvale onog ministra Dačića, koji preti robijom piscima, i koga tri meseca pre Đurđevdana hoće da izviču za premijera u Vladi dične nam Republike Srbije. U Evropi nije bolje. Našem ambasadoru u Parizu D. Batakoviću stižu protesti — ta Evropa ne prestaje da se meša u unutrašnje poslove Srbije. A njegova titula zvanično glasi i stoji na spisima — ambassadeur extraordinaire et plénipotentiaire — što će reći činovnik — država pred svetom. Zgražavaju se ljudi oko svega ovoga sa dobrim i uplašenim piscem S. I sa nama iz pomenutog Foruma pisaca. A drugi pak iz nekih organizacija kojima je do čvrste ruke i tvrdog obraza prete javno, prete čak i smrću. Svi su za neki iskorak, ali u nekom njihovom znanom smeru. U Srbiji i kada se neki iskorak načini, slede dva unazad i to civilizacijska — i sada niko ne zna šta sve može iz ovoga svega izaći, ali kako je krenulo dobra neće biti. Strašno je reći u ovom trenutku šta je sve moguće — moguće je i hapšenje, pa i spaljivanje pisaca i to na Vračaru ispred Nacionalne biblioteke. Tu bi goreo i S. Ugričić i toliki drugi. Neki nam vrli pravoslavci dovikuju kako smo jeretici. Zaboravili su da je sam apostol Pavle imao dobru reč i za jeres i za jeretike. Pretnje su sve besomučnije i javno se izriču. Uistinu ništa nije isključeno, a breg Vračar je istorijsko mesto na kojem je Sinan paša 10. Pesnik je taj trenutak naslikao pesmom koju su pevali jurišnici: Gori, gori svešteniče, to si od nas zaslužio — što si raju prosvetio. Dao bi bog da iz ovoga nešto dobro izađe, ali ozbiljno sumnjamo u to, jer je sve krenulo naopačke po pisce i vrapce i mačke. Da je ministar I. Dačić jedini još bi dobro bilo, ali za njim ide legija onih koje je osokolio i raspomamio. Nema sada Srbija ni duga u svetu, ni nezaposlene i obespravljene i ponižene, ni one koji ruku na sebe dižu i drugima glave seku u jadu i nevolji — ne, Srbiji su najveći problem pisci i pesnici i bibliotekari-teroristi, te kolumnisti-publicisti koji nešto negde kažu ili napišu. Nije Srbija ratovala i u pepeo rušila gradove i sela — ne, to su pisci činili. Istini za volju bilo je i takvih, ali njima dlaka s glave ne fali. Oni su u SANU i nekim partijama nagradama ovenčani. Srbija je čudna zemlja — zemlja šljiva i krvi i u svetu su je tako prepoznali, iako ima i ona ljude i pisce koji su veličine. Ovde su svi za iskorak, ali nam upravo civilizacijski iskorak nedostaje. Kada neko to pomene političari i moćnici se nakostreše, a popovima se brade prkosno razbaruše, onako kako mi to umemo. I kada u Srebrenicu odu oni se izvinu žrtvama — izvinite što smo vas ugrobili. Svi su se inače ovde svima izvinuli i to još nije učinio D. Ćosić, ali i on će uskoro jer se čuveni estradni pojac B. Klikću navijači i pevaju pominjući i nož i žicu i Srebrenicu i ništa se ne menja. A tek knjige vojvode Šešelja, njih niko ne čita, a one su slika i vremena i duha, vremena koje još traje. Biće to neki dobar znak ako se onaj pisac S. Ugričić vrati na Vračar u svoju biblioteku u čijim fondovima ima i njegovih i drugih pisaca dobrih knjiga, koje i u Evropi čitaju. Lepo zvuči ono legendarno iz knjige M. Bulgakova da rukopisi ne gore, ali to nije tačno — gore i knjige, a često i ljudi. Inače mi volimo Bulgakova, prevodili smo ga i o njemu pisali. Do proleća je još daleko, a do iskoraka civilizacijskog još je dalje, no nadu ne valja gubiti — svaku, pa i doktorku Nadu koja nas leči. Zapisi iz palanke Peščanik. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008.